Parfemska rapsodija

Uronimo u mirisni svet… :)

Petica i muški Opium

Chanel 5 

cvetno – aldehidna kategorija

Mislim da nota ovog parfema više i nije toliko bitna, mada će i o tome biti reči… Ovo nekako i nije više parfem, ovo je institucija… I džabe sve… Morate imati životnu zrelost da ga iznesete… Ne ide on uz trenerku i patike, ali zaista nikako. On ide uz damu, nebitno kojih godina, miluje njenu kožu i obavija je večnošću.  Ja ovaj parfem jednostavno ne mogu zamisliti na devojčurku od 15, 16 godina.

Prosto se nekako pribojavam pisati o Petici, jer ona je legenda, jedina prava u parfemskom svetu, za sada… Valjda treba da prodju i godine da bi neko ili nešto ušlo u legendu…

Napomenimo samo da je neponovljiva Merlinka jednom izjavila da na spavanje ide  obavijena sa samo par kapi Chanela 5. Pa i to mu je dovoljno da uđe u legendu, zar ne ? 🙂

On meni miriše na ljubičice, ali one najlepše, fine, zrele, najlepše vesnice proleća. A ljubičica nigde u sastavu… Ili ih ima ? Zašto je ovo sve ovako misteriozno, otkrićete do kraja ovog mog pisanija… 😉

Parfem koji jednostavno odiše elegancijom i prefinjenošću . Mene na primer oduševljava i jednostavnost bočice i same kutije. Petici ne treba nacifrana spoljašnjost, unutrašnjost je ono što već decenijama opčinjava kako ženski, tako i muški svet.

Kada je legendarna Coco zamolila Ernesta Beaux-a da napravi parfem, naglasila je da želi parfem koji miriše kao žena.

On joj je predložio da izabere jednu od dve serije komponenti i ona je izabrala seriju pod brojem 5, po čemu je ovaj parfem i dobio ime.

Malo je poznato da je čuvena Gabrielle Coco Chanel bila jako sujeverna.  Upravo zbog toga je novi miris predstavila 5. 05. 1921. godine. Parfem je imao 5 izabranih komponenti.  🙂

Ovo je jedan od najboljih primera mirisa koji mirišu kao kompozicija, gde se nijedan sastojak posebno ne izdvaja. Upravo zbog toga imam pravo da mi miriše i na ljubičice kojih nigde nema u sastavu. 🙂

Ovo je PRVI parfem cvetno – aldehidne kategorije sa buketom od verovali ili ne čak 80 mirisa…

Kažu da je upravo zbog toga Petica i dan danas ostala misteriozna i nemoguća za otkrivanje…

Opium pour homme-Yves Saint Laurent

orijentalno – začinska kategorija

Evo mog prvog, a nadam se ne i zadnjeg posta na temu muških parfema.

Ovo je parfem koji apsolutno nosi naziv koji mu pristaje. Muškarac koji ga nosi jednostavno ima stila i to je neosporno.

YSL je inače kuća koja za mene predstavlja giganta u svetu parfema, a i uopšte u modnom svetu. Opium za muškarce pak, a koji ovaj put pominjem jeste remek delo tog istog sveta.

Opijajuće slatko – kiselkast, u mozgu stvara endorfin, barem kod mene. Ne osetim ga često, pa kada se to dogodi, moram da pogledam ko ga nosi. I do sada se nikada nisam razočarala, njega nose gospoda, nebitno da li su u farmerkama ili odelima, da li imaju 20 ili 70 godina. I inače mi se kedar jako dopada kao baza u muškim parfemima, on im daje tu neku notu svežine, ali i moći. Anis ume itekako biti prejak u parfemima, ali je ovde u kombinaciji sa crnom ribizlom i više nego ugodan mom osetljivom nosu.

Ovaj parfem s pravom nosi svoje ime, kao uostalom i ženski Opium, jedan od meni omiljenih, najgrandioznijih parfema ikada napravljenih. ALi o njemu, drugom prilikom…

Muški Opium je lansiran 1995 godine.  Elem, kao i kod svih ultra šampionskih parfema i sa ovim treba biti veoma oprezan.

Više je manje, pa budite fini sa njim… Dva, maksimalno tri šprica su i više nego dovoljna… Ovo je snažan i veoma moćan parfem, kada se pravilno dozira, ali može biti prava napast ako se pretera !!! I otrov se služi u malim količinama, pa prema tome, pamet u glavu kada ga koristite…:)

I tako… Nadam se da ste i ovaj put uživali u mom tekstu, ostajte mi zdravo i mirisno i napišite i svoje mišljenje o navedenim parfemima , neće da škodi . 😉

DSCN7979

Advertisements
4 Comments »

Jedan prilično nemirisni post u mirisnom svetu :)

Elem, svi znamo da ja volim parfeme, ali volim i druge stvari, a jedna od tih stvari je i pisanje…

Evo jednog teksta koji je prosto pokuljao iz mene pre određenog vremena i mislim da je krajnje vreme da ga podelim sa vama…

Sa razvitkom tehnologije i tehnike dijametrano je , čini mi se, iščilela ljudskost. Džabe nama sva naučna dostignuća kada srca i duše više nemamo.

Kakav to čovek prolazi mirno pored gladnog i bosog deteta, pored promrzlog i bolesnog šteneta ?

Kakvi su to ljudi koji misle da su nedeljnim odlaskom u crkvu okajali sve svoje grehe , pa mogu po starom ? Koliko tu licemerja ima… A najgori su mi ti novokomponovani vernici, koji vino piju, a vodu propovedaju ! Pa nije vera modni detalj, gospodo draga ! Donacije ne spašavaju od greha, dragi moji, pogotovo ako ostatak vremena provodiš po krajnje bezbožnim kanonima, a kuneš se u hrišćanske, bez trunke stida i srama… To više i nije licemerje, više spada u kategoriju gluposti…

Čovek ni u jednom trenutku ne sme umisliti da je Bog, jer će kroz tu šizofrenu ideju zaboraviti da je – čovek…

I da, danas nosim Armani Night… 🙂 Da baš ne prođe sasvim bez parfema…

Mada kod mene sve ima veze sa mirisima… 😉

arm

4 Comments »

Mirisi prirode i još ponešto :)

Evo danas malo drugačijeg posta…  🙂

Ne znam kako vi, ali mene mirisi asociraju na mnogo toga… Postoje čak momenti nešto u vazduhu podseti na nešto davno doživljeno, pa se sa nostalgijom podsetim, ne i prisetim, jer je krajnje nedefinisano sve to… Samo miris, ništa više, a ni manje… ALi pre nego što se sasvim rasplinem u neku filozofsku monodramu 🙂 da se vratim temi…

Evo danas nekoliko mirisa koji su meni dragi i uvek mi izmame osmeh na lice, a ponekad i nešto drugo uz osmeh…

Miris svežeg snega

winter night

Ništa lepše od mirisa kojim odiše divna zima… JOš kada je noć, pa se prospe srebro po neutabanim putevima, a vazduh miriše na te prekrasne kristale koji su mi najlepši zimski ukras… I nijedna pahulja nije ista… Što priroda ume, to ne ume niko…

Miris pečenog kestenja

chestnutjpg

Šta ovde uopšte napisati, osim da mi je ovaj miris pravi uvod u zimu…

Miris veša osušenog na suncu

laundryfresh

Zimi ili leti, ja ovom mirisu ne mogu odoleti… 🙂 Zimi svež, prosto chypre, a leti mek, topao, prosto orijentalan… Moram priznati da u ovakve mirise meni spada Agent Provocateur i to onaj prvi… Koji mi se usput budi rečeno i najviše dopada…

Miris grma kritskog jasmina

jasmine-300x400

Miris koji sam dugo tražila u parfemima… Pošto smo jednom prilikom na Kritu stalno prolazili pored grma jasmina u punom cvatu, redovno me je zapahnjivao njegov medeni, opojni miris… I kada sam se malo raspitala, saznala sam da na Kritu postoji nekoliko desetina vrsta jasmina… E ovaj je mirisao božanstveno… I nađoh skoro isti takav u Elie Saab parfemu. Samo oprez sa ovakvim notama. U ovom slučaju je čak i na meni manje, više…

Miris dunje sa bakinog ormara

birsalma

Ovakvog mirisa nigdi nema…  Nije greška, nigdi, jer mi Vojvodjani taj miris nekako povezujemo sa nekim divnim davno prošlim vremenima, bezbrižnijim i mnogo toplijim, humanijim… Kuće naših baka uvek su mirisale po dunjama, sveže ispečenim kolačima i retešima… Ne znate šta je reteš ? E pa to treba probati, pa nećete nikad više zaboraviti… To su pitice od kora pa punjene bundevom, slatkim sirom, jabukama… Reteške… A neke bake su pravile i kitnikes, takozvani sir od dunja… Ih…  Nema više ni moje bake, nema više nigde ni tih divnih mirisa na koje je mirisala, ali će njeno toplo lice i vanilin šećer kojim je posipala reteške zauvek ostati u mom srcu i duši… Da sam barem bolje gledala kada ih je pravila… Nana, ove dunje su za tebe, nadam se da ih negde tamo, sa nekog mirisnog oblaka vidiš… 🙂

A koji su vaši omiljeni mirisi iz prirode ?

5 Comments »